Navek z tem Talijanima, rovovske bitke i partije šaha, no vredilo je!
Vatreni su prvih deset minot konačno krenoli kak spada v tekmo. Bili smo agresivni, brzi, a nošeni sjajnom podrškom s tribina dobilji smo krila i već v petoj minoti Sučić je super pucal, no Donarrumma obranil.
Ipak Talijani su nas poslje uspeli umrtviti i nametnuti svoju igru, pa je v 21. minoti glavom spucal Retegui ali na sreću Gvardiol je blokeral i završilo je v korneru.
Šest minot poslje pak stojimo dalko od igrača nakon centaršuta. Bastoni je sam pred našim golom, puca glavom, a naš Livaković fenomenalno brani i ostavlja nas na životo.
Baš zbog našega Livija, poluvreme je završilo bez goli, 0:0. Po tome kaj smo vidli prvo polovreme, vidljivo je bilo da smo igrali samo kaj slučajno ne dobimo gola.
Ipak bod nam ne znači nikaj, pa smo drugo polovreme ipak morali malo jakše krenuti v napad. Odma na polovremeno Budimir je zamenil Pašalića, a Vatreni su preuzeli već rizika i krenoli v napad.
V 52. minoti Fratesi je rukom diral loptu koja je išla v gol i nakon VAR provjere dobili smo penala. Odgovornost je zel na svoja leđa, naša ikona, Luka Modrić, koji je solidno pucal, no hobotnica zvana Donnarumma je i taj udarac obranila.
Ipak naši su odmah v drugi akciji zabili gola. Nakon centaršuta pucal je Budimir, pak je talijanski golman obranil, no naš kapetan pratil je akciju i zabil za 1:0!!!!!
Digići su odmah krenoli v napad i pak je Bastoni pucal z glavom, no malo prek gola. Presing prema našemo golu se nastavil, a minote so prolazile nikad sporije.
Napadali su digići, a ne znam otkud genijalac je odlučil produžiti osem minot sudačke nadoknade. Taman dok smo mislili da smo zdržali, dobili smo gola v zadnjim sekundama tekme, već drugu tekmu zaredom…
Jednostavno, ovo prvenstvo neje nam bilo suđeno.